Main menu
  • slide2.jpg
  • slide3.jpg
  • slide5.jpg
  • slide6.jpg
  • slide7.jpg
  • slide8.jpg
  • slide9.jpg
  • slide10.jpg
  • slide11.jpg

Концерт Јасмине Трумбеташ и Јелене Влаховић, уз клавирску сарадњу Зарифе Али-Заде, одржан је 11. децембра 2017. године у 19 часова у Галерији Факултета уметности. Концерт је реализован у оквиру пројекта ”Сусретања”.

Јасмина Трумбеташ-Петровић, сопран

Првакиња опере Народног позоришта у Београду, рођена је у Београду, где је упоредо са студијама славистике учила певање прво код проф. П.Андровића и касније код проф. Р.Бакочевић код које је и магистрирала на ФМУ. Још током студија била је награђивана и добијала награде за изузетно певање. У Опери Народног позоришта у Београду почела је да пева од 1993. године у оперском студију а касније, после низа остварених главних улога сопранског фаха, добија звање Првакиње опере 2002. 

Добитница је многих награда у земљи и ностранству, међу којима се истичу награде у Италији Спонтини-Перголеси 2000 године, затим специјална награда на Jeuness Musicales у Београду 2003. Награда позоришта за Аиду (2013- представа изведена у оквиру прославе 1700 година Миланског едикта у Виминацијуму), награда за Леонору из опере Моћи судбине и за Маргарету из опере Фауст. У иностранству је гостовала је као Татјана у Оњегину у Мађарској, Италији и у Румунији, а као Аида у Ауистрији. ’Као Аида фасцинирала је чудесним пианима у гласу и драматиком’, а са истом улогом гостовала је и у Румунији . 

Са Опером ,,Petruzzeli’’ из Барија у улози Мадам Батерфлај гостовала је у Сеулу у режији Клаудија Абада. Као Леонора у Вердијевој опери Моћ судбине, гостовала је у Македонији и у Словенији током сезоне 2010/11. У новембру 2009, певала је насловну улогу у праизведби опере Хасанагиница Р.Камбасковића. 2014. са улогом Тоске прославила је свој јубилеј поводом 20 година уметничког рада. Њана Тоска проглашена је  догађајем сезоне за 2014, а од УМУС-а (Удружења музичких уметника Србије) у мају 2015. за исту улогу добила је Награду за најбољи наступ у протеклој сезони. У јулу 2015. наступила је у Јерусалиму, а такође је и један од вокалних педагога интернационалног Мастеркурса и такмичења ИМВАЈ за младе певаче. Током досадашње каријере остварила је низ улога сопранског фаха, а нараочито из опера Вердија и Пучинија: Аида, Тоска, Десдемона у Отелу, Батерфлај, Леонора у Трубадуру, Леонора у Моћи судбине, Амелија у Балу под маскама, Елизабета у Дон Карлосу, Адриана Лецоувреур, Татјана у Оњегину, Мими у Боемима, Микаела у Кармен, Фиордилиђи у Тако чине све, Памина у Чаробној фрули... 
Осим тога остварила је многа дела из концертног репертоара: Вердијев Реквием, Дворзаков Реквием, Моцартов Реквием, Перголезијев Стабат матер, Рахмањинова Звона, Брукнерова миса ф- молл,
Бетовенова ИX симфонија и Миса солемнис, Миса Глаголскаја Леоша Јаначека, Брамсов РеквиемРеквием за Николу Теслу Ксеније Зечевић, Задужбине Косова Ивана Јевтића, Хонегеров Краљ Давид, Васкрсење Стевана Христића.
Наступала је у Италији, Немацкој, Португалији Румунији, Норвешкој, Мађарској, Пољској, Грчкој, Данској, Израелу, Словенији, Хрватској, Македонији, Француској, Кореји....и сарађивала са многим домаћим и страним диригентима и уметницима.
Дугогодишњи је члан УМУС-а, као и члан неколико стручних комисија за доделу награда из области класичне музике. 

Јелена Влаховић

Првакиња опере Народног позоришта у Београду и већ тридесет година један од водећих мецосопрана код нас.Паралелно са студијама књижевности, почела је студије певања код госпође Ђурђевке Чакаревић,тада водећег мецосопрана у Београду и шире. Јелена је дебитовала у Београдској опери 1987. године са улогом Мадалене у Вердијевом „Риголету“ и већ тада је оцењена као потенцијал изузетног, тамно обојеног гласа, атрактивне појаве, пред којом је сјајна уметничка будућност. Недуго после тога, 1988. године, постала је стална чланица оперског ансамбла Народног позоришта.
Током каријере остварила низ драмских ликова из свог фаха: Кармен, Амнерис,Ацучену,Улрику,Херодијаду,Сантуцу, Принчипесу де Бујон, Марину, Еболи,Далилу,Кончаковну и многе друге али и из концертног репертоара певала је Моцартов и Вердијев пеквием, Малерову другу симфонију, Росинијев Стабат Матер .....
Међутим, Јелена Влаховић се није ограничила само на оперско певање.Негује соло песму и залаже се за извођење домаћих дела. Интерпретирала је на многим концертима песме Дворжака, Шуберта, Мусорског и других композитора овог жанра. Гостовала је широм бивше Југославије, као и на сценама Грчке, Кипра, Норвешке, Румуније, Русије, Израела и Француске. Од септембра 2013, до септембра 2014. године обављала је функцију в.д. директора Опере. Већ неколико година се бави педагошким радом и чланица је Управног одбора такмичења и мастерклаца ИМВАЈ у Јерусалиму где већ трећу годину за редом ради са младим певачима из Европе и света.
Јелена Влаховић је прва добитница оперске награде Фондације „Бреда Калеф” које се додељује за најбоље интерпретирану мецосопранску улогу у претходној сезони на сцени Националног театра, за Амнерис у Вердијевој „Аиди“, (05.11.2016)

Зарифа Али-заде

Зарифа Али-заде је рођена у Бакуу (Азербејџан). Дипломирала је са одличним успехом на Државном конзерваторијуму У.Гаџибеков у Бакуу, а магистрирала на конзерваторијуму Чајковски у Москви, у класи професора Павла Меснера. Свирала је као солиста и камерни извођач у Азербејџану, Русији, Србији, Хрватској, Чешкој, Пољској, Босни и Херцеговини, Италији, Грчкој, Француској и другим земљама. Остварила је снимке за радио и ТВ станице Бакуа, Москве, Београда, Новог Сада и Скопља. Као солиста наступила је са оркестом РТС-а на Међународној трибини композитора са делом “Дуо симболико” Милане Стојадиновић-Милић. Сарађивала је са истакнутим музичарима као што су Немања Радуловић, Марко Јосифоски, Рафаел Кретијен (Француска), Галина Бојко (Русија), Јасмина Трумбеташ, Дуња Симић и многи други. На Међународном такмучењу виолиниста Вијењавски-Липински у Лублину (Пољска) добила је специјалну награду за најбољу клавирску сарадњу. Учествовала је на фестивалима БЕМУС,
НОМУС, НИМУС, Међународна трибина композитора, Будва-град театар. У 2001. години остварила је интегрални снимак Бетовенових соната за клавир и виолину са виолинистом Марком Јосифоским за Продукцију грамофонских плоча РТС–а.
Делује као редовни професор на Катедри за клавир Академије уметности у Новом Саду.