На управо завршеном Стеријином позорју младих, драмски одсек нашег Факултета се успешно представио са две представе. О квалитету представа и креацијама студената говори и критика изашла у Билтену 7 Стеријиног позорја.
КРИТИКА:
Молијер, Грађанин племић
Факултет уметности Универзитета у Приштини;
Драмски одсек, Звечан – Косовска Митровица
III година глуме
Шеф класе: Милан ПЛЕЋАШ, ред. проф.
Сарадник: мр Немања САВКОВИЋ *
Јован Стерија Поповић, Кир-Јања
Режија: Дејан Цицмиловић, ванр. проф.
Лектура: Андријана Виденовић, ред. проф.
Играју: Стефан Ђоковић, Катарина Јеличић, Милица Мандић, Ђорђе Коцић, Никола Ђорђевић
Браво, глумци! Браво, професори!
Глумци Факултета уметности су нам ове године одиграли две целовечерње представе, што је за сваку похвалу, јер ова класа има две овакве представе и кондиције да их одигра у цугу, једну за другом. Били су, заправо, право пријатно изненађење.
Грађанин племић је одигран у духу и традицији српског театра, на начин на који се играју представе класицистичког периода, а Кир-Јања је добрим делом задржао текст оригинала, али је костимски и сценографски измештен на тај начин да више подсећа на савремену америчку драму, неког Тенесија Вилијамса или Едварда Олбија. Интересантно за гледање, без поговора, и спремно за сваку сцену професионалног театра у Србији, уз заиста ситне и занемарљиве корекције. Данило Михајловић и Стефан Ђоковић су носили сваки своју представу и били су главни глумци у сваком смислу те речи. Њихова техника је на једном завидном нивоу, покрети, глас, мимика... Држали су публику на длану. Оно чиме се, заправо, истакао Факултет уметности је неупитна љубав према ономе што раде. Та страст се види, као и то да нису жалили труда да би представе изгледале квалитетно и професионално. Музика, костим, сценографија – увек може боље, али ови глумци су заиста дали свој максимум. Ако и они могу боље, онда бих то заиста волела да видим. Њи хови акценти су тачни, размишљају о ономе што говоре и не испадају из дијалекта у који се упусте. Леа Јевтић је била искрена, простодушна, настављач великих глумица које су оживеле оне праве народске жене, а којих је данас тако мало на нашим сценама, у филмовима и серијама. Ђорђе Коцић и Никола Ђорђевић имали су тај луксуз да нам се прикажу у више рола и били су заиста различити, показали су једну ширину, дакле да нису глумци за калупе. Комици Грађанина племића можда су највише допринели Владимир Јовановић и Стеван Здравић, чији се турски препричавао и био главна тема гледалаца након представе. Гала Шалипур била је мила, али одлучна Лисила, а Даница Станковић бескрајно допадљива Никол. Својих пет минута имали су и Ивана Бартуњек и Габријел Бећаревић у сцени вођења љубави у стану господина Журдела. Приказали су да заиста одлично владају својим телом и због уиграности су били занимљиви колико и све друге комичне епизоде потпомогнуте текстом. Стефан Цикић је имао малу улогу, али запажену, због свог италијанског акцента и елегантних покрета.
У Кир-Јањи је Катарина Јеличић одиграла Јуцу тако да буде достојна једне Марте или Меги. Одлично се уклопила са Милицом Мандић, која ју је изврсно пратила током своје трансформације. Представе за сваху похвалу, те за ову преданост, браво! Браво, професори! Браво, глумци!
Николина СТЈЕПАНОВИЋ