Main menu
  • slide2.jpg
  • slide3.jpg
  • slide5.jpg
  • slide6.jpg
  • slide7.jpg
  • slide8.jpg
  • slide9.jpg
  • slide10.jpg
  • slide11.jpg

У Галерији Факултета уметности у среду, 8. маја, отворена је Меморијална изложба слика Љубише Танасковића (1942-2017) под називом "Свет слике".

Отварање Меморијалне изложбе слика Љубише Танасковића (1942-2017)Љубомир Љубиша Танасковић је рођен 1942. године у Средској код Призрена. Основну школу је завршио у Обилићу, а средњу Школу за примењену уметност у Пећи. Дипломирао је у групи за ликовну уметност на Вишој педагошкој школи у Приштини. Године 1974. дипломирао је на Националном факултету лепих уметности у Лиону у Француској и исте године у Марсеју добио звање „специјалиста ликовне уметности“. Године 1994. магистрирао је на Факултету уметности у Приштини. После дугогодишњег васпитано педагошког рада у многим школама, 1993. године Љубиша је именован за директора Галерије уметности у Приштини. У ликовним круговима ће остати упамћен управо као дугогодишњи директор ове галерије, чији је рад унапредио. Тада су у Приштини организоване изложбе Миће Поповића, Саве Шумановића, Александра Цветковића, Божидара Дамјановског, Драгана Мојовића, као и свих значајнијих уметника са Kосова и Метохије. После прогона 2000. успео је да у Београду делимично настави активности Галерије, на чијем челу је остао до своје изненадне смрти 2017. године.

Меморијалну изложбу слика Љубише Танасковића под називом "Свет слике" организовала је његова супруга Мирјана Танасковић у сарадњи са пријатељима и колегама који су поштовали његов рад.

Изложба је до сада приказана у Kући Ђуре Јакшића у Београду, а потом у Галерији Дома културе у Грачаници.

„Родна Средска и оближњи Призрен, Обилић, Пећ, и Приштина, су као колевка и непосредно окружење, људима и животом, пределима и богатом националном баштином, за Љубишу више од онога што се очима може видети – они су дубоко лична химна вечне љубави, они су најдубља мисао која обликује и одређује читаво биће – његов национални идентитет, етичку базу уверењима и постојаним ставовима, они су уткана светлост и мистична ватра духа, што, трансформисано у ликовну азбуку веома речито проговара из Љубишиних слика, превасходно оних пејзажних“ – пише о поетици Танасковића, Весна Тодоровић, историчар уметности.