Main menu
  • slide2.jpg
  • slide3.jpg
  • slide5.jpg
  • slide6.jpg
  • slide7.jpg
  • slide8.jpg
  • slide9.jpg
  • slide10.jpg
  • slide11.jpg

У петак, 21. фебруара 2020. године, са српске ликовне сцене сишао је још један велики стваралац.

Тога дана се у Господу преставио мр Зоран Фуруновић, сликар, редовни професор и декан Факултета уметности Универзитета у Приштини ‒ Косовској Митровици.

Фуруновић је, заједно са још неколико косовско-метохијских стваралаца из његове генерације, спадао у ред оних сликара који су на косовској ликовној сцени суверено демонстрирали постмодерно сликарство и учинили да се стваралаштво овог дела Србије изједначи са стваралаштвом у великим ликовним центрима бивше Југославије и Србије.

Он не само да је био крчилац нових путева у визуелној уметности, већ је истовремено и писаном речју израстао у сјајног ликовног критичара, заговарајући квалитет остварења и његове домете без обзира на то ко је њихов носилац у шареноликом косовском ликовном кругу. При том је увек имао довољно храбрости да укаже и устане против неправилности и недоследности у културној политици покрајине.

По резултатима у сликарству и учешћу у културном животу, oн спада у ред највећих српских сликара пониклих на тлу Косова и Метохије, припадајући оној групи страсника који су, сваки у свом времену, постављали темеље модерне уметности на Косову ‒ страсника попут Димитрија Парамендића, Владе Радовића, Јефте Ванчетовића, Богдана Бакића, Мусе Микетића, Александра Томашевића, Трајка Стојановића Косовца, Зорана Јовановића Добротина ... – који су на том путу сагорели, а ипак оставили дубок траг у уметности свога поднебља.

Једнако је велика његова заслуга, уз помоћ колегијума декана и запослених на Факултету уметности да се, после дугог посртања и таворења на маргинама косовско-метохијског културног живота, Факултет у његовом мандату декана, поново уздигне, васкрсне и резултатима својих студената, на свим пољима, заузме место које му у култури припада.

Довољно је поменути само нови део Факултета у Косовској Митровици и оптимално реконструисање простора у Звечану за квалитетније одвијање наставног процеса и рад студената.

Тешко је било наћи међу људима које смо познавали човека такве културе, расног сликара, човека добрих намера и визије о будућности Факултета у смутним временима у којима смо осуђени да живимо.

 

                                                                                                            Проф. др Срђан Марковић