У суботу, 13. априла 2013. године у Конаку господара Јована Обреновића, у близини бронзаног Диса, приређен је несвакидашњи поетски празник посвећен педесетогодишњици Дисових свечаности.
Сетивши се Првог Дисовог пролећа рођеног пре тачно пола века, 13. априла 1964. године, чачанска библиотека као организатор догађаја још једном је потврдила да моћ Дисове поезије и његовог „Пролећа“ не јењава. На почетку свечаности, на Дисов споменик, рад академика Сретена Стојановића, венац су положили Драган Јовановић Данилов, лауреат 49. Дисових свечаности и Александар Дачић, помоћник градоначелника за друштвене делатности. 
У току програма под називом „Код вас је пролеће. Дошле су вам ласте“ публика је имала прилике да чује нешто о почецима и историјату Дисових свечаности, а беседу песника Бранка В. Радичевића изговорену на Првом Дисовом пролећу прочитао је Љубиша Ћирковић. Из „затрављених сутона“, Дис је „међу своје“, најпре стигао у виду бронзаног споменика који је 14. децембра 1958. открио потпредседник Савеза књижевника Југославије, Милан Богдановић. На Првом Дисовом пролећу Дисове стихове су казивали глумци Миливоје Живановић, Растко Тадић, Миодраг Лазаревић и Богић Бошковић, док су у суботу у невине даљине и нирванске тмине Дисове поезије публику повели: Стефан Младеновић, Стефан Миликић, Милица Томашевић, Катарина Орландић, Тамара Томановић, Матија Ристић, Урош Милојевић, Оливера Бацић, Светлана Миленковић и Милош Јаџић, студенти приштинског Факултета уметности и то драмског одсека у Косовској Митровици које је припремила професорка дикције Андријана Виденовић. Ови млади људи са Косова и Метохије су на најбољи начин повезали Дисов завичај и Косово о коме је певао Дис у својој другој песничкој збирци „Ми чекамо цара“ којој је ове године такође јубилеј – сто година од објављивања.
Младе наде српског театра су надахнуто говорећи стихове Владислава Петковића Диса измамили громогласни аплауз и сузе у очима присутних.
Празничан и дубоко емотиван, ово је био дан за памћење.
Преузето са www.cacak-dis.rs