10.06. 2015. у организацији Факултета уметности и Општине Косовска Митровица одржан је концерт ДЕЛА САВРЕМЕНИХ СРПСКИХ КОМПОЗИТОРА гудачког квартета ”Мокрањац” у сали ”Митровачког двора” у Косовској Митровици.
У част Стевану Стојановићу Мокрањцу гудачки квартет ”Мокрањац” публици се представио извођењем дела савремених српских композитора Дејана Деспића, Стевана Стојановића Мокрањца, Ивана Бркљач, Драгане Јовановић, Александра Симића и Рајка Максимовића.
Гудачки квартет „Мокрањац“, је основан децембра 2010. године иницијативом музичке школе „Мокрањац“ у Београду. Ансамбл наставља традицију првог гудачког квартета на територији Србије који је основао Стеван Стојановић Мокрањац 1889. године у Београду. Превасходни циљ ансамбла је да промовише стваралаштво домаћих композитора али репертоар квартета обухвата и дела композитора свих других епоха, од барока до савремене и филмске музике. Гудачки квартет „Мокрањац“ је до сада извео више премијера дела домаћих аутора и остварио успешне концерте у најзначајнијим концертним дворанама у Београду: Галерија САНУ, Велика дворана Коларчеве задужбине, Београдска филхармонија, Дворана СКЦ, Скупштина Града, Музеј Народног позоришта, Центар лепих уметности Јована Колунџије ,,Гварнеријус”. Почетком 2012. године квартет ,,Мокрањац” је остварио први CD запис у оквиру промотивног издања часописа „Музика класика“ изводећи „Почасницу Стевану Мокрањцу“ Дејана Деспића. Последње три године ансамбл остварује наступе на најзначајнијим музичким фестивалима у Србији попут: 47. и 49. Фестивал ,,Мокрањчеви дани” (Неготин), ,,Constantinus“ (Ниш), а 2012. године квартет je забележио наступ и на филмском фестивалу „Кустендорф“ итерпретирајући музику награђених филмова. У Јуну 2013. године, чланови квартета су снимили и објавили прво промотивно CD издање Гудачког квартета “Мокрањац” са делима домаћих аутора које је финансијски подржано од стране Фонда за културна давања СОКОЈ. Квартет “Мокрањац” је до сада остварио преко 20 концерата у Србији и Црној Гори, од којих се истичу и наступи са еминентни уметници попут: Катарине Јовановић (Србија), Јована Колунџије (Србија) и Клаудија Ариманија (Шпанија). За Гудачки квартет “Мокрањац” су наменски компоновали: Рајко Максимовић, Слободан Атанацковић, Милана Стојадиновић Милић, Иван Бркљачић, Драгана Јовановић и други истакнути српски композитори.
Гудачки квартет „Мокрањац чине: Мирослав Павловић - виолина, Александра Миловановић - виолина, Томислав Милошевић - виола, Ђорђе Милошевић - виолончело.
О КОМПОЗИТОРИМА И ДЕЛИМА
Стеван Ст. Мокрањац је класик српске музике, једна од најистакнутијих личности нашег националног музичког смера на прелазу XIX и XX века. Jош као гимназијалац постао је члан Београдског певачког друштва које му је омогућило да 1879. оде на музичке студије у Минхен, а потом у Рим и Лајпциг. Био је оснивач првог гудачког квартета у Србији (1889), прве Српске музичке школе (1899), Удружења српских музичара (1907) и других институција значајних за развој музичке свести у Србији. Посебно признање му је одато избором за дописног члана Српске краљевске академије (данас САНУ) 1906. године. Готово цео Мокрањчев опус припада области хорске музике, за разлику од инструменталног који није био тако плодан као вокални. У овом, скромнијем делу његовог стваралаштва, углавном из времена студија у Минхену, компонована је и Фуга за гудачки квартет. Дело је настало под снажним утицајем западно-европске културе, а посебно у смислу примене препознатљивог стила и технике компоновања и представља праву реткост не само у Мокрањчевом стваралаштву већ и у стваралаштву његових савременика.
„Почасница Стевану Мокрањцу“, дело композитора и академика Дејана Деспића. Композиција је наручено 1998. године од стране Музичке школе „Мокрањац“ из Београда, а у циљу обележавања 100 година од оснивања школе. Професор Деспић је ово дело касније прерадио и за стандардни гудачки ансамбл, као и за гудачки квартет. „Почасница“ представља ауторов стваралачки израз поштовања према великану српске хорске музике, које је претопљено у инструментални звук. Деспић је пет одабраних мелодија Руковети, чији су стихови наведени на почетку дела, као и једну од најлепших духовних песама Мокрањчевог опуса, Херувимску песму из Литургије, слободно инструментално препевао, задржавајући при том основна обележја Мокрањчеве мелодике, која у наизменичним солистичким иступањима посебно долазе до изражаја.
Свита из Пасије Светога Кнеза Лазара композитора Рајка Максимовића је инструментална (скраћена) верзија његовог дела Пасија Светога Кнеза Лазара из 1989. године, за које је аутор добио Октобарску награду града Београда. Пасија је најзначајнија Максимовићева композиција не само из вокално-инструменталног већ и његовог целокупног опуса. Први став Свите – Предсказања, осликава разне несреће и пошасти које долазе на Лазареву Србију непосредно пре епског Боја на Косову. Прва катастрофа се дешава када се „Разгневи Господ 1371. на Србе и дозволи њихову погибију на Марици“.
Fоur For 4 (Quatro Per Quatro)је композиција Драгане Јовановић, композитора полистилистичне и полижанровске оријентације. Дело је написано за гудачки квартет. Састоји се од 4 става, а називи ставова су на енглеском језику јер садрже својеврсну игру речи, односно њиховог звучања. Превод назива композиције у целини има значење - четири (става) за четири (инструмента). У сваком ставу је употребљена реч „four“ или „for“, које слично звуче као и број 4. Први став 4giveness je меланхоличног и сетног картактера, други - 4 for Waltz je намењен валцеру за квартет, трећи - 4 Thursday meditation but something like 4 take a breath je медитативне једноставне фактуре четвртком, коме је потребан предах пре четвртог става – Tango for 4 јер је за танго понекад потребно четворо.
Гудачки квартет „Мокрањац“је дело композитора Ивана Бркљачића. Компоновано је по поруџбини Музичке школе „Мокрањац“ из Београда, поводом оснивања Гудачког квартета „Мокрањац“ 2010. године. Композиција је осмишљена као тема и 7 варијација на фрагмент „На камени исповједанија“, из Мокрањчевог става Опела: „Њест Свјат“. Дело се може изводити у две верзије. Поред базичне за гудачки квартет, аутор је у овој композицији предвидео и женски глас који, певајући фрагменте из Мокрањчевих руковети, а у финалу и саму мелодију „На камени исповједанија“, што представља аутентични документ, којим Мокрањац најдиректније постаје присутан у Бркљачићевом делу. Кратки делови појединих песама преузети су из I, III, V, VI, VIII, IX, X и XI руковети. Додатни плезир аутору представља чињеница да је композиција посвећена оснивању Гудачког квартета „Мокрањац“ који наставља традицију првог гудачког квартета у Србији, чији је оснивач, крајем XIX века у Београду био Стеван Стојановић Мокрањац.
Dresden Quartet - "Кренуо сам на пробу са пријатељима који су ме чекали на "Carl Maria Von Weber" академији у Дрездену. Тек што сам изашао из куће, у глави је почела да ми „свира“ музика, различита од оне коју смо припремали на пробама. Још нисам ни стигао до „Wettiner Platz“, а све теме и распоред одсека били су уредно сложени у мојој глави. Неколико недеља касније, када је композиција била готова, назвао сам је Dresden Quartet“. (Александар Симић, композитор о свом делу).