Светски дан игре, који је установљен још 1982.године од стране Међународног савета за игру - CID UNESCO - обележава се широм света.
За највећи празник игре изабран је 29. април - дан рођења великог реформатора балета – Жан-Жоржа Новера. Сваке године током априла месеца, као и на сам тај дан изводе се фестивалске вечери, балетске представе, играчки перформанси, кореодраме, уличне анимације, а и читају међународне и националне поруке истакнутих личности из света уметности игре.
Наш Факултет уметности се, од ове године, придружио Међународном савету за игру - CID UNESCO, а студенти са Катедре за глуму Сценске игре изучавају као обавезан предмет који доприноси њиховом будућем позиву и животном опредељењу. Зато смо и ми, у Галерији Факултета, 22. априла у 19. часова прославили тај значајан Терпсихорин празник. Студенти су приказали целовечерњи играчки перформанс, који је корео-режијски осмислила и уобличила проф. Вера Обрадовић. Полазишна идеја била јој је да се оствари интеракција између сликарства и плеса. Студент сликарства, Стефан Стевановић, постао је део свеукупне игре тј. имао је експериментални задатак да у току трајања кореодрамског извођења и инспирисан управо тим плесним тренутком сачини слику. И слика је настала.
Једна од зачетница модерне игре у нашој средини, Смиљана Мандукић (1908 – 1992) неретко је указивала на паралелу између сликарства и балета, тј. да је кореографисање само један вид сликања које једновремено настаје и нестаје у сценском простору. Много пре, још у XVIII веку, исту паралелу повлачио је и Жан Жорж Новер, у својoj књизи Писма о плесу и балету, те већ на самом почетку Првог писма говори:
„Балет је слика, сцена је платно, механички покрети играча су боје, њихова физиономија, ако смем тако да се изразим – кист, укупност и живост сцена, избор музике, декор и костими, чине његов колорит, и на крају кореограф је сликар. Уколико га је природа даровала оним жаром и ентузијазмом, душом сликарства и поезије, осигурана му је бесмртност. Уметник ту мора, усуђујем се рећи, да надвлада више препрека него у другим уметностима; кист и боје нису у његовој руци; његове слике морају бити променљиве и трајати само трен; једном речју, он треба да оживи уметност покрета и пантомиме...“
Такође, у истом делу, у Четвртом писму Жан Жорж Новер даје ванвременски савет позоришним ствараоцима, који је нека врста опште уметничке поруке и поуке, а којом је проф. Вера Обрадовић желела да интензивним радом (на припремама кореодрамског перформанса) поводом Дана игре подучи студенте:
„Љубав за вашу уметност дигните до ентузијазма. У позоришним композицијама успех се постиже само онолико колико је срце разиграно; колико је душа живо дирнута; колико је машта распаљена; колико страсти грме и колико гениј сева. Јесте ли, напротив млаки; тече ли крв у вашим венама мирно; је ли вам срце од леда; а душа неосетљива? Дижите тад руке од позоришта; напуштајте уметност која није за вас.“
И студенти су играли баш како се од њих тражило – из разигране душе и разиграног, пуног срца, а публика их је наградила дугим, изузетним аплаузом.
Учествовали су: Стефан Миликић, Јелена Филиповић, Ивона Момировић, Јована Крстић, Никола Шћепановић, Страхиња Бичанин, Владимир Јовановић, Катарина Јеличић, Милица Мандић, Љубица Радомировић, Данило Михајловић, Стефан Ђоковић, Никола Ђорђевић, Леа Јевтић, Гала Шалипур, Ивана Бартуњек, Стефан Цикић, Стефан Стевановић и Немања Елек.
У наставку вам преносимо поруку проф. Алкиса Рафтиса, председника Cid-a, за овогодишњи Светски дан игре.