У Галерији Факултета уметности од 25. маја до 8. јуна текуће године одржана је изложба цртежа Звонимира Јанцића под називом ”Дневник путовања из ја у ви”.
Отварању изложбе су присуствовали ректор Универзитета, декан нашег Факултета, колеге, студенти и митровачка публика, а саму изложбу је отворила др Јелена Павличић Шарић. 
Она се обратила кратким говором, који у наставку преносимо: ”(…) мени је изузетно драго да вечерас можемо да укажемо добродошлицу уметнику и његовим песничким сликама илити сликовитим песмама. Можда није ред, али није ни необично да од сликара правимо поету, али познајући Звонимира Јанцића и његов рад, чини се да он оправдава израз ut pictura poesis, антички израз и теоријску мисао. Звонимир је можда уметнички стасао у Београду где и данас живи и ради, али његово је поетско биће, сасвим сигурно формирано давно на овом простору, када је као дечак одрастао у Гњилану. Управо су крајем деведесетих година прошлог века на Косову и Метохији и настали први цртежи у бележницама које су данас изложене. То нису како бисмо можда очекивали, биле визуелне белешке о стању ствари и једном турбулентном времену, али јесу упризорени доживљаји, осећања и мисли. Поред радова уметника у другим медијима и техникама, попут уљаних слика, мозаика, икона, које су настајале у каснијим годинама, чини се да је увек било простора и времена да се уметник посвети цртежу и то баш тим малим свескама које јасно говоре да је реч о интимном предмету намењеном личним белешкама, а не погледима јавности. Зато је и изненађујућа храброст аутора да са нама подели своја размишљања у слици и учини да се и МИ сродимо, препознамо и успоставимо дијалог са интимним Ја Звонимира Јанцића. Ови цртежи су настајали јако дуго и нису првобитно замишљани као део изложбе. Настајали су на путовањима, али на њима нису осведочене ведуте и предели других места, већ неоптерећена, подсвесна мисао. То нас само подсећа на једну истину, а то је да човек не иде на путовања да би упознао друге и другости, већ да би сазнао још понешто о себи. Верујем зато да је и овај долазак у Косовску Митровицу за Звонка био пут, а не тек путовање и да ће на некој наредној изложби у углу цртежа стајати данашњи датум”. Окупљенима се на крају обратио и сам аутор истичући просторну и духовну везу између настанка цртежа и њиховог представљања на Косову и Метохији.
