На изложби скулптура „Ехо“ Јелене Божовић Ђорђевић представљени су портрети српских и светских личности које су обележиле културно-уметничку сцену савременог света: Данило Киш, Иво Андрић, Мирослав-Мика Антић, Мића Поповић, Џим Морисон, Дејвид Бови, Луцијан Фројд и други.
Тема и мотив портретисања баш ових личности постура су Јелениног референтног оквира и односа према њиховом и свом стваралаштву.
Уметничко мајсторство ове младе вајарке и виртуозност моделације стоје у другом плану у односу на танане флуиде слободних асоцијација који у вибрирајућем ритму распрскавају из ових гипсаних и полиестерских портрета. Они могу да се опишу и метафором К.Г.Јунга „насељена унутрашњост“. Гледамо лица, поглед путује по експресивно моделованој форми облика, али као да то није примарно виђењу, постоји необично стање потребе за продирањем иза површине и материјала, као да је тек тамо иза, унутра, настањени свет који врви од емоција, страсти, незамисливих изненађења и доживљаја.
(Јулијана Протић, извод из каталога)
Јелена Божовић Ђорђевић (Београд, 1983) завршила је Школу за дизајн у Београду. Дипломирала је на Факултету примењених уметности (ФПУ) у Београду на одсеку примењено вајарство. Тренутно је студент докторских академских студија на ФПУ. Као сарадник у настави на ФПУ, на катедри за примењено вајарство, била је ангажована у периоду 2014 – 2017. Излагала је на пет самосталних и на више групних изложби у земљи и иностранству. Учесница је ликовних колонија у земљи и иностранству. Добитница је неколико награда и аутор неколико скулптура у простору и архитектури.